Stiže poruka: „Možeš li samo još ovo?“ Već imate svoje obaveze, umorni ste i radovali ste se mirnoj večeri. Ipak, odgovarate: „Naravno.“ Tek kada odložite telefon, primećujete koliko vam taj dogovor zapravo ne odgovara.
Možda vam je ova situacija poznata. Ponekad najteži deo nije da pronađemo prave reči, već da sebi dozvolimo da ih izgovorimo.
Šta nas zaustavlja da kažemo kako nam je?
Razlozi mogu biti različiti. Možda nam je važno da budemo pouzdani. Možda se bojimo da će se neko naljutiti, udaljiti ili pomisliti da smo sebični. Nekada ni sami ne stignemo da proverimo šta želimo: pristanak dođe pre pitanja „Imam li za ovo vremena i snage?“
Za nekoga je posebno teško da odbije roditelja. Za drugoga kolegu, partnera ili bliskog prijatelja. Zato je korisnije da istražimo kada nam se ovo događa nego da sebe opišemo rečenicom: „Ja jednostavno ne umem da kažem ne.“
Vredi se zapitati: Šta zamišljam da bi se dogodilo kada bih ovog puta odbio/la? Odgovor može da nam pokaže čega se plašimo i šta pokušavamo da sačuvamo svojim pristankom.
Kada pristanak počne da nam smeta
Nije svaki ustupak odustajanje od sebe. U odnosima često biramo da izađemo nekome u susret, čak i kada nam to nije najzgodnije. Važno je da možemo da prepoznamo sopstveni izbor.
Obratite pažnju na situacije u kojima pristanete, a zatim u sebi dugo prebacujete drugoj osobi. Ili čekate da ona sama primeti da vam je previše, iako ste rekli da je sve u redu. Takvi trenuci mogu biti povod da zastanete i razmislite šta niste izgovorili.
Druga osoba možda zaista ne zna da vam dogovor ne odgovara. Jasniji razgovor daje joj priliku da vas bolje razume, iako ne garantuje da će joj vaš odgovor biti prijatan.
Napravite prostor pre odgovora
Ne morate svaki zahtev da rešite odmah. Kada je moguće, ostavite sebi vreme da proverite obaveze, želje i mogućnosti.
„Da pogledam šta sam već isplanirao/la, pa ti se javljam.“
„Treba mi malo vremena da razmislim.“
Ta kratka pauza može da bude korisna ako obično odgovarate automatski. U njoj možete sebi postaviti tri pitanja: Da li ovo želim? Da li mogu? Na šta pristajem da potrošim vreme koje sam namenio/la nečemu drugom?
Kako može da zvuči jasna granica
Granica postaje konkretnija kada opišete šta vam odgovara i šta ćete uraditi. Na primer:
- „Večeras mi treba odmor. Možemo da se čujemo sutra.“
- „Mogu da pomognem pola sata, ali ne mogu da preuzmem ceo zadatak.“
- „Ne prija mi da o tome razgovaramo pred drugima. Voleo/la bih da pričamo nasamo.“
Izaberite reči koje vam zvuče prirodno. Ako ponudite drugi termin ili neki oblik pomoći, proverite da li vam i ta ponuda zaista odgovara. Ne morate odmah da nadoknadite svako svoje odbijanje.
A ako se pojavi krivica?
Možda ćete nakon razgovora poželeti da pošaljete još nekoliko poruka i povučete ono što ste rekli. Pre nego što to uradite, pokušajte da razdvojite osećaj od procene situacije.
Da li ste nekoga uvredili? Da li ste prekršili važan dogovor? Ili vam je neprijatno zato što ste ovog puta izrazili drugačiju želju?
Ako ste nekoga povredili načinom na koji ste govorili, možete se izviniti za ton i ponovo objasniti šta vam je potrebno. Ako ste bili jasni i obzirni, možete sebi dati vremena da podnesete neprijatnost bez trenutnog menjanja odluke.
Jedna situacija za početak
Setite se jednog skorijeg pristanka koji vam nije odgovarao. Zapišite šta ste rekli, šta ste želeli da kažete i koja bi rečenica bolje opisala vaše mogućnosti. Ne morate odmah da započnete najteži razgovor. Izaberite malu, svakodnevnu situaciju u kojoj se osećate dovoljno sigurno da probate drugačije.
Ako vam se ova tema stalno vraća u odnosima, razgovor sa psihoterapeutom može biti prilika da istražite šta vam otežava da izrazite svoje potrebe i kakvu promenu želite.
Za nastavak razmišljanja, pročitajte i tekst „Podrška da bolje razumete sebe i svoje odnose“.
Dodatno čitanje: Mayo Clinic — Being assertive: Reduce stress, communicate better, o jasnom izražavanju potreba uz uvažavanje drugih.